Testovi bezbednosti vozila

26.07.2012.

Svi volimo da gledamo zanimljive kreš testove automobila na telviziji. Tim testovima se proverava koliko su bezbedni automobili kojima se vozimo. Proverava se više aspekata bezbednosti: bezbednost putnika, bezbednost dece, bezbednost pešaka i delovanje sigurnosnih sistema ugrađenih u auto. Cilj svih Euro NCAP testova je povećanje bezbednosti u saobraćaju.

Čeoni sudar

Čeoni sudar

Simulacija čeonog sudara se radi pri brzini od 64 km/h. Automobil udara u nepokretnu prepreku, koja ispred sebe ima aluminijum u obliku saća, koji se deformiše. Cilj testa je da simulira najčešću vrstu sudara na putevima sa teškim ili fatalnim povredama. Simulira se udar automobila u drugi auto slične mase. Auto ne udara u prepreku celom svojom širinom, nego sa 40% širine, pošto je to najčešća situacija u saobraćaju. Prepreka ima aluminijum koji se deformiše, jer on dobro predstavlja strukturu drugog automobila. Ovaj test je ozbiljan ispit sposobnosti automobila da doživi čeoni udar, a da sačuva putničku kabinu nedeformisanu.

Podaci koji se očitavaju sa lutaka za testiranje služe za ocenu bezbednosti odraslih putnika na prednjim sedištima.

Udar auta u nepokretnu prepreku pri brzini od 64 km/h simulira situaciju u kojoj automobili idu jedan drugom u susret brzinom od oko 55km/h. Istraživanja pokazuju da je ova brzina dovoljna da predstavi značajan broj saobraćajnih nezgoda i nezgode sa fatalnim ishodom. Ako deformisanje kabine uspe, verovatnoća povreda je svedena na minimum, a pritom se ostavlja dovoljno vremena da pojasevi i vazdušni jastuci reaguju. Euro NCAP stimuliše proizvođače da ugrađuju zatezače pojaseva i vazdušne jastuke sa dvostrukim dejstvom, da bi se smanjila energija koja se prilikom sudara prenosi na putnike na prednjim sedištima. Zatezači pojaseva dodatno zatežu pojaseve kada automobil oceni da je sudar neizbežan, a vazdušni jastuk ugrađen u volan treba da spreči udarac glavom vozača u volan.

Zaštitni sistemi u većini automobila ne mogu da spreče udar kolena u instrument tablu. Euro NCAP podstiče proizvodnju automobila koji nemaju čvrste delove u zoni gde kolena mogu udariti u slučaju sudara. Udarac kolenima se može preneti sve do kukova i naneti ozbiljne povrede nogama i zglobovima.

Bočni sudar dva automobila

Bočni sudar dva automobila

Drugi najčešći tip sudara u saobraćaju je bočni sudar dva automobila. Euro NCAP simulira ovu situaciju tako što deformabilna prepreka udara u vozačeva vrata brzinom od 50 km/h. Očitavanja potresa se vrše sa lutke koja je u vozačevom sedištu.

Iako je jako teško proceniti povrede na osnovu bočne deformisanosti automobila, vidljivi su značajni pomaci u zaštiti od bočnog udara. U tome su mnogo pomogli bočni vazdušni jastuci. Sada je normalno da ih svi proizvođači ugrađuju.

Bočni udar u banderu

Bočni udar u banderu

Širom Evrope, oko 25% sudara u kojima su povrede teške ili fatalne uključuju bočni udar. Dobar deo povreda se dešava kada automobil bočno naleti na bočnu stranu drugog automobila, ili na neku drugu prepreku, kao što su drvo, stub, ili bandera.

Testovi se vrše sa ciljem da se proizvođači automobila ohrabre da ugrađuju zaštitu za glavu putnika. Vazdušni jastuci za glavu, ili "vazdušne zavese" služe da zaštite glavu i gornji deo tela putnika od prolaska kroz otvor za prozor. Test se izvodi pri brzini od 29 km/h i tom prilikom automobil bočnom stranom naleće na stub. Pošto je prepreka relativno uska, njen prodor u kabinu je veliki.

Bez ugrađene zaštite, glava vozača bi mogla prejako da udari u stub, što bi moglo da izazove fatalne posledice. Vazdušni jastuci za glavu čine da je ovakve situacije moguće preživeti.

Zaštita dece

Jedan od faktora na kojima se sve više insistira u saobraćaju je bezbednost dece. Proizvođači automobila se ohrabruju da ugrađuju u vozila sisteme koji će osigurati visok nivo zaštite dece. Potrebno je izbeći udarac deteta u enterijer vozila pri eventualno sudaru. Izvode se čeoni sudar i bočni udar automobila. Lutke koje se koriste u testovima reprezentuju decu od 1,5 i 3 godine. Ocena bezbednosti dece od 2009. ulazi u ukupnu ocenu vozila, a ocenjuje se ponašanje dečijeg sedišta prilikom sudara. Dodatni poeni se dobijaju za jednostavnost montiranja dečije zaštite (sedišta), za upozorenja da treba isključiti airbag, itd.

Zaštita pešaka

Zaštita pešaka u saobraćaju

Euro NCAP izvodi testove i u cilju zaštite pešaka, pri brzini od 40 km/h. Udarne zone se onda ocenjuju kao dovoljne, slabe, ili loše. Posebno se ocenjuje udar branika na donji deo noge, ivice haube na gornji deo noge i haube na dečiju i glavu odraslog čoveka.

Noge je moguće zaštititi branicima koji se deformišu pri udaru u nogu. Zaštita je bolja ako se noga udari nisko, dalje od kolena, a energiju bi trebalo raširiti po što većoj dužini noge. Gornji deo noge se štiti uklanjanjem nepotrebnih čvrstih delova sa prednje ivice haube. Da bi se zaštitila glava, gornji deo haube mora biti savitljiv. 

Od 2009. ocena bezbednosti pešaka ulazi u ukupnu ocenu bezbednosti vozila.

Povrede kičme

Do povreda kičme u saobraćajnim nezgodama dolazi tokom frontalnih i bočnih udara, ali najčešće od udara od pozadi pri niskim brzinama. Iako načini povređivanja nisu sasvim razjašnjeni, jasno je da u zaštiti od ovakvih povreda veliku ulogu igraju sedišta i nasloni za glavu. Testovima se ocenjuju razne njihove karakteristike, mogućnosti podešavanja položaja sedenja i ukupni integritet.

ESC (ESP)

Statistike pokazuju da automobili sa ugrađenim ESP-om učestvuju u manjem broju saobraćajnih nesreća i u manje opasnim saobraćajnim nesrećama od onih koji nemaju te sisteme. Od 2012. godine, svi proizvođači su dužni da ugrađuju elektronsku kontrolu stabilnosti kao obaveznu opremu u svaki automobil. Do sada su dodatne poene na testovima dobijali oni koji su u bar 95% primeraka nekog modela ugrađivali ESC.

Na testovima se vrši provera efiasnosti ovih sistema. Auto mora zadovoljiti kriterijume stabilnosti na testu  u kome se pravac naglo menja pri 80 km/h, a zatim se automobil vraća u svoju traku.

Ipak, nema tog bezbednosnog sistema koji Vam može pomoći koliko možete pomoći sami sebi. Najveće stvari koje možete da uradite za svoju i bezbednost ostalih učesnika u saobraćaju su savesno ponašanje u saobraćaju i prilagođena brzina!

Pročitajte i:


blog comments powered by Disqus
Share
ShareBar